Insomnia

Oči umorne, a misli razuzdane. Ko može da spava kada mu mozak radi 200 na sat??? Gomila neplaćenih računa, sutra pismeni iz matematike, posvađao se sa devojkom, pozvan sam na rođendan koji je takođe sutra a još nisam poklon kupio... i još  mnogo mnogo toga na lageru. I onda se zapitam
zašto to sve mora tako? Setim se onoga "why you people don't live in  peace" (zašto vi ljudi ne živite u miru)-to je rekao Dalai Lama ako ne grešim. Eh, kad bi to moglo tako. Kada bi stvarno ljudi živeli u miru, kada ceo sistem ne bi bio toliko korumpiran, kada bi plate bile veće, kada bi svako dobijao isto parče torte i svako radio ono što voli. E pa ne može tako da bude zato što ne vlada čovek zemljom. Vladaju više sile koje nam i diktiraju kako ćemo živeti. A te više sile su: pohlepa, moć, mržnja, osuđivanje, predrasude... ; Šta nam preostaje? Preostaje nam da rintamo, učimo, borimo se. Za šta? Da rintamo po ceo dan za neku mizernu platu koju ni ne možemo da sačuvamo do kraja meseca (da živimo od prvog  do prvog). Učimo-školujemo se i završimo fakultete kako bi bili glavne baje na birou.
Da se borimo za opstanak, koliko god da je civilizacija napredovala ljudi i dalje moraju da se bore za mesto na ovoj planeti kao i u kameno doba. Nisam pesimista, samo sam realan i nervozan zbog gore navedenih stvari. To nam je što nam je, nekom život bude keva pa mu uspe, a nekom maćeha pa ga posere...

Lajkujte našu fb stranicu

https://www.facebook.com/paradokssrbija