osobu da su jednostavno prestali da veruju u ono što ne mogu da vide. Oni postavljaju pitanje da li ljubav kao osećanje u koje većina ljudi veruje zaista postoji? Ja to mogu jednostavno da objasnim.
Da li verujete u Boga? Da li možete da vidite Boga, da ga dodirnete? Ako vam je odgovor na ova pitanja NE, a ipak verujete u boga, onda ne morate ni da dovodite u pitanje vašu sposobnost da nekoga volite. Ljubav ne može da se vidi ili dodirne, ali svi znamo da postoji. Neko je osetio, neko još nije, ali znamo da je tu negde. Istina je da je ljubav bolna, da se mnogo tuguje... To je zato što mi uvek pamtimo one dobre stvari, a one lošije zaboravljamo. Tako i treba da bude, loših stvari se ni ne treba sećati. One služe samo da bi nas naučile da ne ponavljamo iste greške. Druga teorija govori kako je ljubav
nesebično osećanje koje osećamo prema voljenoj osobi. Zaista je tako kao što naučnici tvrde da se osećamo srećno dok razmišljamo o toj osobi, šta više većinu vremena razmišljate o toj osobi. Da ne govorim koliko se tek razmišlja dok je ljubav sveža. Zamišljate tu osobu pored vas gde god da se nalazite. Stavljate je u svaki scenario gde ste vi. Leptirići u stomaku kada je ugledate, kada čekate da vam odgovori na poruku, ili kada vidite njen broj na vašem ekranu. Reči ne mogu da objasne
to. Ljudi kažu da uvek pobeđuje onaj ko manje voli. To nije prava ljubav, to nije poenta. Kada nađete osobu koja je za vas savršena, tada ne treba da se takmičite ko će pobediti. Tada se ljubav što više daje. Tada treba da pobedi ljubav a ne da se završi u suzama i da kao pobednik izlazi onaj koji je manje puta rekao "volim te".
Lajkujte našu fb stranicu
Нема коментара:
Постави коментар
Molimo Vas da ne koristite neprikladan rečnik.
Svaki komentar će biti pregledam od strane admina, i svi neprikladni komentari neće biti objavljeni!
Hvala!